About the Book
Proteklih desetak godina citam na internetu i slusam od mladjih kolega razlicite informacije o arhitekturi osamde¬setih, posebno o onome sto je radila grupa MEC kojoj sam tada pripadao. Posle protoka nekoliko decenija, shvatio sam da danas postoje neki novi "istoricari arhi¬tekture" u Srbiji koji uzimaju pravo i smatraju se kompe¬tentnim da arbitriraju u istoriji nase arhitekture, pa cak i da menjaju njene tokove. Tako, na primer, postoji teorija da nije postojala samo jedna grupa MEC, vec dve, a mozda i tri. Neki arhitekti, verovat¬no racunajuci na zaborav nase sredine, sami sebe svrsta¬vaju u okrilje grupe MEC, predstavljajuci se za avangardu nase postmoderne. Mozda me ovakve iskrivljene teorije ne bi mnogo zanimale, medjutim, vremenom sam shvatio da kada su takve neistine vise puta konstantno ponovlje¬ne tokom duzeg vremenskog perioda, postepeno, niko¬me vise nije bitno da li su to istorijske cinjenice ili plod necije maste. Pogotovo, kada ovakve neistine poticu od ljudi za koje postoji pretpostavka da su autoritarni i "ne-prikosnoveni" istoricari. U tom slucaju, tesko je odbraniti istinu. Zbog toga sam 2015. godine konkurisao kod svih najznacajnijih srpskih institucija u kulturi za organizaciju izlozbe pod naslovom: Slobodan Maldini, "Grupa M.E.C. 1980-2015, kriticka retrospektiva." U medjuvremenu, 2016. godine sam odlucio da povo¬dom Salona arhitekture u Muzeju primenjene umetno¬sti u Beogradu priredim razgovor na temu "Slucaj grupe MEC." Na razgovor sam pozvao nase poznate istoricare umetnosti: Biljanu Tomic, Ljiljanu Blagojevic, Zorana Lazovica, Miska Suvakovica i dvojicu predstavnika gru¬pe MEC: Mustafu Musica i Stevana Zutica. U razgovoru su tada ucestvovali i bili prisutni mnogi nasi poznati arhitekti, medju kojima i: Predrag Ristic, Milos R. Perovic, Milan Lojanica, Bojan Kovacevic. Tom prilikom, svi smo iskazali svoje stavove o vremenu zacetaka postmoderne arhitekture u Srbiji, posebno o radu i doprinosu razvoju srpske arhitekture koji je nacinila grupa MEC. Medjutim, i nakon ovog razgovora neki medju prisutnima su ostali skeptici u svom stavu o radu i uticaju grupe MEC. 2017. godine Ministarstvo kulture je odobrilo budzet za organizovanje izlozbe grupe MEC u Muzeju savre¬mene umetnosti u Beogradu. Medjutim, buduci da sam ja, kao autor ove izlozbe ujedno i clan grupe MEC, a da izlozba u nazivu ima opis "kriticka retrospektiva," pretpostavljeno je da ja ne mogu da budem kritican u istorijskom predstavljanju dela grupe MEC. Zbog toga, sam za kustosa izlozbe predlozio Biljanu Tomic, istoricara umetnosti, dugogodisnjeg prijatelja, saradnika i kustosa na najnacajnijim izlozbama grupe. Nazalost, tim sam se odrekao svog vec pripremljenog teksta za stampanje u monografiji povodom izlozbe. Ali, radostan sam zbog cinjenice da je tekst o grupi MEC priredila Biljana Tomic. Prema zajednickom konceptu, izlozbu je trebalo da prati monografija grupe MEC. Za ovu monografiju tekstove su priredili: kustoskinja Biljana Tomic, slovenacki arhitekta Jurij Kobe, hrvatski arhitekta Nikola Polak, beogradski doajen arhitekture Milan Lojanica. Sadrzaj knjige cine pet automonografija clanova grupe MEC: Marjana Cehovina, Mustafe Musica, Dejana Ecimovica, Stevana Zutica i Slobodana Maldinija. Medjutim, nakon izrade sadrzaja, doslo je do promene koncepcije knjige. Monografija je pretvorena u zbornik tekstova kriticara, a automonografije ucesnika izlozbe su postale suvisne. Ove koncepcijske promene pratila su brojna neslaganja medju ucesnicima projekta - clanovima grupe MEC, kustoskinje i predstavnika Muzeja savremene umetnosti. Novonastala situacija dovela je do odlaganja projekta. U tim okolnostima, odlucio sam da samostalno objavim svoj automonografski deo koji sam prethodno namenio za objavljivanje u zajednickoj monografiji grupe MEC. Ova knjiga je rezultat te odluke.
About the Author: "Slobodan Maldini (r. 1956) je arhitekta, pisac, umetnik i teoreticar arhitekture. Najznacajniji je predstavnik al¬ternativne arhitekture u Srbiji. Diplomirao je arhitekturu 1980. u Beogradu kod mentora Stanka Mandica. Na po¬slediplomskim studijama (1980-1985) mentor mu je bio Bogdan Bogdanovic. Studirao je arhitekturu italijanske renesanse (1978-1988) u Vicenci kod profesora Dzejmsa S. Akermana (Univerzitet Harvard) i profesora Volfganga Loca (Kembridz, Masacusets). Njegovi rani radovi sadrze eklekticne elemente koji su nastali pod uticajem ideja postmoderne arhitekture u SAD. 1985. ucestvovao je na "Pariskom bijenalu" zajedno sa ikonama arhitekture: Andom, Botom, Erskinom, Fosterom, Gerijem, Makijem, Moneom, Pjanom, Rosijem, Rodzersom, Hadidovom i drugima, kao jedini srpski arhitekta na ovoj prestiznoj izlozbi do danas. U periodu 1982-1988 je na poziv Bogda¬na Bogdanovica projektovao i izgradio tri spomenika na Kosovu: Spomen kompleks u Klini i spomenike u Istoku (Dobrusi) i Kacaniku. Ucestvovao je na vise desetina arhitektonskih konkursa na prostorima bivse Jugoslavije i izvan nje, a dobitnik je nekoliko nagrada na njima. Od 1977. do danas priredio je veci broj samostalnih izlozbi u zemlji i inostranstvu, a ucesvovao je i na mnogobrojnim zajednickim izlozbama. Bio je clan nekoliko neformalnih grupa umetnika, medju kojima grupe "Beogradska vertikala" (sa Oljom Ivanjicki, Dragosem Kalajicem i dr.), grupe "MEC." Od 1981. clan je nekoliko profesional¬nih udruzenja, medju kojima i ULUPUDS-a. Dobitnik je znacajnih nagrada, medju kojima su: Godisnje nagrade ULUPUDS-a (1983. sa grupom MEC i 2012., samostalno), nagrada Salona arhitekture (1980. sa grupom "MEC," 2005. samostalno), Nagrade Sajma namestaja (2007) i Centra za savremeni dizajn (2007) za projekat hotelske sobe "Linea zeero." Jedini je autor koji je dobio dve na¬grade Sajma knjiga: 2004. Nagrade za izdavacki poduh¬vat godine i 2012. Nagrade za najlepsu knjigu na Sajmu. Knjigu "Mitologistica" napisao je 1981, a objavio 2003. pod naslovom "Senke bogova." Autor je sestotomne edi¬cije "Enciklopedija arhitekture" (2004-2012), kapitalnog dela enciklopedistike u Srbiji i "Leksikona arhitekture i umetnickog zanatstva" (2012). Od 1996. do 2011. ucestvovao je u pisanju "Recnika pojmova likovnih umetnosti" SANU, gde je autor vise od 130 autorskih odrednica. Od 2007. do 2011. urednik je i autor preko 100 tekstova u ediciji "Srpska enciklopedija" u izdanju Matice srpske i SANU." - Milos Perovic
